Motor automobila – kako radi motor, delovi motora i sve što treba da znate

Automobil je kompleksna naprava koja je izrađena od hiljade i hiljade različitih delova, a ipak njegov osnovni i najkorisniji deo, deo bez kojeg nijedan automobil ne bi mogao da funkcioniše jeste motor. Motor automobila smatra se “srcem” vozila, odnosno njegovim osnovnim pokretačkim sredstvom. Uostalom, kada govorimo o samom začetku automobilske industrije, ne možemo a da ne povežemo taj period baš sa izumom motora sa unutrašnjim sagorevanjem, koji je omogućio razvoj te delatnosti.

Sagorevanje je ono što omogućava svakom savremenom automobilu da se kreće od tačke A do tačke B. To je jednostavan proces, ali većina ljudi još uvek ne zna kako svaki motor, kao pokretačka snaga automobila, zaista funkcioniše. Za laika, motor je samo gomila cevi i auto delova koji mogu da učine da se automobil kreće. Za one malo bolje poznavaoce funkcionisanja četvorotočkaša, motor automobila je izvor snage koja pokreće određeni automobil i koji mu daje karakter.

Prema ugrađenom motoru, kao i prema stanju u kojem se motor nalazi možemo saznati koliko je neki automobil brz, koliko troši, gde mu je mesto na lestvici cena, kao i u koliko je automobil istrošen. Nažalost, motor je i najskuplji deo na vozilu koji može da se uništi, pa je svaki kvar motora prava noćna mora za svakog vozača i nešto što se svi trude da izbegnu po svaku cenu.

U nastavku ovog teksta pročitajte najvažnije informacije o motoru, koji su osnovni delovi motora, kako ga čuvati, na šta posebno obratiti pažnju kako bi ovaj ključni deo vozila zadržao svoje optimalne performanse.

Blok motora i ostali delovi motora u automobilu

Motor automobila ima brojne sastavne delove koji omogućavaju njegov pravilan i optimalan rad. Bez funkcionisanja bilo kojeg od ovih delova ni sam motor ne bi mogao da radi, a ovo su njegovi osnovni delovi:

• glava motora sa ventilima
• blok motora
• klip sa klipnjačom
• kolenasto vratilo (radilica)
• zamajac
• korito motora

Glava motora i ventili

U glavi motora su smešteni ventili preko kojih se ubacuje radna smesa ili izbacuje sagorela. Najčešće ih ima po dva na svakom od cilindara (cilindar motora je prostor u kojem se nalazi klip), jedan je usisni (on ubacuje radnu smesu), a drugi je izduvni (služi za izbacivanje sagorele radne smese). Na nekim motorima može biti ugrađen veći broj ventila, tri ili četiri po cilindru, a sve u zavisnosti od namene motora i karakteristika.

Glava motora je potpuno ravna na donjoj strani kako bi mogla savršeno da nalegne na gornju strana bloka motora. Uglavnom se između tih površina ugrađuje dihtung, komponenta koja ima ulogu da osigura potpunu zaptivenost između ova dva dela motora.

Bilo kakva savijenost glave motora može da prouzrokuje nedovoljnu zaptivenost, usled čega može da dođe do curenja radne smese i tečnosti za hlađenje. Glava motora se može u potpunosti deformisati ako u motoru nema dovoljno tečnosti za hlađenje, s obzirom na to da sagorena smesa zagreva prostor za sagorevanje i izduvne kanale, koji moraju biti posebno dobro hlađeni.

Blok motora – skup najvažnijih delova motora automobila

Blok motora obuhvata sve one najvažnije delove motora, a obično se nalazi u jednom odlivku zajedno sa kućištem kolenastog vratila. Iz bloka motora teče tečnost za hlađenje u vodne kanale glave motora. Kada se tečnost za hlađenje u vodnim kanalima zamrzne usled niske spoljašnje temperature vazduha, dolazi do širenja tih kanala, a može doći i do pucanja bloka motora.

Cilindri predstavljaju radni prostor motora, a u njima su smešteni klipovi. Cilindri motora mogu biti raspoređeni na sledeći način:

• u redu (redni motor)
• u dve ravni koje su u obliku slova V (V-motor)
• u horizontalnoj ravni, da se nalaze na obe strane kolenastog vratila (bokser motor)

Što motor ima više cilindara, lepše zvuči i ravnomernije radi.

Klip sa klipnjačom motora

Klipnjača je element koji se nalazi unutar cilindra i spojni je element između klipa i kolenastog vratila kod motora automobila. Svojim pravolinijskim kretanjem učestvuje u pretvaranju pravolinijskog kretanja klipa u obrtanje kolenastog vratila, odnosno radilice. Obično se izrađuje kovanjem ili livenjem.

Klip je deo motora koji se nalazi unutar cilindra motora. Oslobođenu energiju u toku takta sagorevanja prenosi preko klipnjače na kolenasto vratilo, pri čemu se pravolinijsko kretanje klipa manifestuje obrtanjem kolenastog vratila.

Kako radi motor – osnovni princip rada motora?

Motor radi na principu unutrašnjeg sagorevanja što u suštini znači da određena energetska tečnost, kao što je na primer benzin ili dizel, mora da se zapali kako bi se stvorila mala kontrolisana eksplozija koja stvara pritisak u zatvorenom sistemu, u ovom slučaju unutar motora. Stotine tih sitnih eksplozija odvijaju se svakog minuta unutar motora automobila, što rezultira time da se automobil kreće u određenom pravcu.

Moderni motori koji se koriste u automobilima rade na principu četiri takta, pri čemu se benzin ili dizel gorivo pretvaraju u “pokret”. Četvorotaktni ciklus je smislio Nikolas Oto 1867. godine, pa je po njemu nazvan Oto ciklus. Samo pretvaranje goriva u kretanje je omogućeno sa uređajem koji se zove klip koji je povezan sa radilicom pomoću klipnjače.

Klip se nalazi na vrhu usisnog ventila, gde benzin ili dizel ulazi u motor. Tečnost goriva se kreće u cilindar, tamo gde se nalazi klip, dok klip počinje da se spušta zbog kretanja bregastog vratila kada startujete motor. Kako se klip ponovo pomera nazad, on kompresuje vazduh i mešavinu goriva. U tom trenutku pametni vremenski mehanizam motora dovodi do toga da svećica emituje iskru koja zapali gorivo i stvara eksploziju.

Ono što razlikuje benzinski i dizel motor jeste da smesu goriva i vazduha u cilindru, koje je kompresovao klip, kod benzinskog motora pali svećica iskrom, dok se kod dizel motora smeša sama pali usled visokog stepena kompresije koja usijava vazduh do tačke kada on sam eksplodira.

Motor sa unutrašnjim sagorevanjem i klipni motor – osnovne karakteristike

Kada je u pitanju svaki motor sa unutrašnjim sagorevanjem (SUS motor), on ima zadatak da pretvara hemijsku energiju unetu u vidu pogonskog goriva u mehaničku energiju kretanja pokretnih delova motora (klipa ili turbine).

Klipni motor sa unutrašnjim sagorevanjem je svaki onaj motor koji se koristi na današnjim automobilima. Osim na motornim vozilima (putničkim automobilima, kamionima, motociklima), radnim mašinama (traktorima, kombajnima i dr.) i mehanizaciji uopšte, koriste se i na brodovima, čamcima, a u manjoj meri i za pogon lokomotiva i letelica.

Automobilski motori kao gorivo koriste benzin, dizel gorivo ili tečni naftni gas, takozvani plin. Kod motornih vozila se u ogromnoj većini koriste “klasični” klipni motori. U poslednje vreme prisutni su i motori na hibridni pogon, pa i električni.

Četvorotaktni motori – radne faze motora u automobilu

Radne faze četvorotaktnog motora obavljaju sledeće procese:

• usisavanje
• kompresovanje
• ekspanizija
• izduvavanje

Već smo ustanovili da je za sagorevanje potrebno pomešati vazduh i gorivo. Za potpuno sagorevanje najpovoljniji odnos goriva i vazduha iznosi 15:1 u korist vazduha kod benzinskih motora. Za povećanje dobijene energije, pa samim tim i snage motora, potrebno je naprosto sagoreti više smese. Zato motori veće zapremine po pravilu razvijaju veću snagu jer im u cilindar stane više smese.

Klip, koji sabija smesu odnosno vazduh, u radu se kreće između dva položaja, odnosno donje i gornje mrtve tačke pri čemu prelazi put koji nazivamo hod klipa. Ako uzmemo u obzir njegov prečnik, klipovi su po pravilu okruglog preseka, zapremina cilindra može se predstaviti kao prostor koji se nalazi između ta dva krajnja položaja klipa. Pri tome zapreminu nekog motora možemo predstaviti kao proizvod zapremine jednog cilindra i broja cilindara.

Odnos najveće zapremine cilindra (kada je klip u donjoj mrtvoj tački) i prostora u koji je smesa sabijena dolaskom klipa u gornju mrtvu tačku nazivamo stepenom kompresije.

Od stepena kompresije umnogome zavisi energija koja se dobija sagorevanjem smese, a njegovim povećanjem (do izvesne granice) raste i snaga motora. Posledica sagorevanja smese je povećanje zapremine gasova unutar cilindra.

Ova ekspanzija pokreće klip prema dole, a on posredstvom klipnjače okreće kolenasto vratilo, odnosno radilicu. Ovo pravolinijsko kretanje klipa pretvara se u kružno kretanje koje se potom predaje prenosnom mehanizmu, a na kraju točkovima. Da bi motor mogao pravilno da “diše” tj. da usisava smesu u cilindar motora i izbaci iz njega produkte sagorevanja, brinu se ventili. Ustanovili smo da postoje dve vrste ventila: usisni i izduvni, a ritam njihovog otvaranja i zatvaranja diktira broj obrtaja motora koji se menja u zavisnosti od toga koliko je pritisnuta papučica gasa.

Moderni motori radi bolje razmene gasova imaju više ventila po cilindru. Tako dva usisna i dva izduvna ventila jednom (četvorocilindričnom) 16-ventilskom motoru omogućavaju znatno bolje “disanje”, a time i ostvarivanje veće snage u poredjenju s klasičnom (dvoventilskom) verzijom.

Kvarovi koji mogu nastati u radu motora – uzroci

Postoje brojni kvarovi koji mogu da izazovu određene probleme sa motorom automobila. Neki od njih mogu biti izuzetno veliki i skupi za popravku, dok drugi i nisu toliko strašni ukoliko se na njih odmah obrati pažnja i ukoliko se blagovremeno saniraju.

Gašenje motora automobila tokom vožnje

Ako se motor gasi na slobodnom hodu, mogući uzroci su: zapušena dizna za prazan hod, nepravilno podešena smesa za rad motora na praznom hodu, ulaz vazduha na spoju karburatora i odstojnika na usisnom sistemu, loš kontakt na spojevima električnih instalacija za paljenje smese ili vlaga na provodnicima električne instalacije, prljave ili zamašćene svećice ili preveliki zazor na elektrodama svećica.

Isprekidan rad motora

Ako motor isprekidano radi pri većem broju obrtaja, mogući uzroci su: zapušena glavna dizna za dovod goriva u karburatoru, loš kontakt na spojevima električnih instalacija za paljenje smeše goriva, neispravan indukcioni kalem-bobina ili kondenzator, neispravna, prljava ili zamašćena svećica ili prevelik zazor na elektrodama, neispravna membrana pumpe za gorivo.

Pregrejavanje motora

Kada se motor pregrejava mogući uzroci za nastanak ovakvog problema su: olabavljen ili pokidan kaiš koji pokrece ventilator, neispravan termoprekidač, neispravan elektromotor ventilatora, zaprljan ili zamašćen hladnjak, gubitak tečnosti u sistemu za hlađenje, neispravan termostat, nedovoljna količina ulja u motoru, nepodešeno ranije paljenje tj. predpaljenje. Pregrevanje automobila može biti ozbiljan problem, pa je pametno obratiti pažnju na ovaj problem.

Prekomerno trošenje goriva

Najčešći uzroci povećane potrošnje goriva su: prljav uložak prečistača za vazduh, gorivo na spojevima curi, zaprljana, istrošena platinska dugmad ili nepravilno podešen zazor platinskih dugmadi, zaprljane ili neispravne svećice, nepodešen karburator, spojnica proklizava.

Višak potrošnje goriva određuje se u odnosu na fabrički deklarisane vrednosti za svaki automobil posebno. Ako automobil troši više goriva od propisanog, treba proveriti uložak prečistača za vazduh. Ako je prljav, zavisno od toga da li je papirni ili metalni, treba ga zameniti ili produvati pumpom ili kompresorom, odnosno oprati četkicom u benzinu ako je prečistač metalni. Papirni uložak prečistača za vazduh menja se na svakih 10.000 pređenih kilometara.

Kada se motorna ulja prekomerno troše

Kada motor troši više ulja, razlog za tako nešto možete potražiti u sledećim problemima: kad ulje curi i kad su istrošeni klipni prstenovi tj. karike. Uzrok gubitka ulja su dotrajali ili loše pritegnuti odstojnici (dihtunzi) između bloka i glave motora, poklopca ventila, kartera i bloka motora, kao i zavrtnja za ispuštanje ulja iz kartera motora.

Ukoliko se ustanovi da na ovim mestima motorno ulje vlaži, nije zabrinjavajuće, ali ako curi, potrebno je dotegnuti elemente između kojih ulje curi. Ako ulje curi na čepu za ispuštanje ulja, treba da se pokuša da se čep prilikom menjanja ulja (pre nego što se zavrne) namaže tovatnom mašću.

Dekarbonizacija motora – šta podrazumeva

Bilo da je u pitanju benzinski ili dizel motor, tokom rada na njemu se stvaraju naslage ugljenika, odnosno čađi, kako u samoj kompresionoj komori tako i na klipovima, ventilima, sedištima ventila itd. Naslage čađi vremenom počinju nepovoljno da utiču na rad samog motora što se ogleda u:

• gubljenju performansi,
• trzajima prilikom dodavanja gasa,
• smanjenju kompresije,
• lošijem sagorevanju goriva,
• povećanoj potrošnji

Na kraju, ovi simptomi mogu dovesti do otkazivanja određenih delova motora, a samim tim i problemima sa samim automobilom. Sam motor ne poseduje mogućnost “samočićšenja”, pa je do skoro jedini način za čišćenje motora podrazumevao rastavljanje kompletnog motora, skidanje glave motora i čišćenje delova mehaničkim putem, što može biti veoma zahtevan i skup postupak.

Dekarbonizacija motora predstavlja proces “inhaliranja” motora vodonikom koji u kontaktu sa naslagama (čađi) podstiče rekaciju kojom se ugljenik pretvara u ugljovodonik, koji u gasovitom stanju napušta motor kroz izduvni sistem. Postupak dekarbonizacije motora traje 30 ili više minuta, a izvodi se na automobilu koji radi na leru. Nakon procesa dekarbonizacije nije potrebno da se radi bilo kakav drugi servis, poput zamene filtera i ulja ili drugih delova jer ih ugljovodonik tokom svog kretanja nije kontaminirao.

Motor je najbitniji deo automobila i kao takvom mora mu se posvetiti mnogo pažnje kako bi njegove performanse ostale na zadovoljavajućem nivou i kako bi radio onako kako je to potrebno. Redovno servisiranje automobila pomoći će da se motor održava u dobrom stanju, a vi ćete biti spokojni da nećete imati nekih neplaniranih kvarova, ali i troškova sa ovim delom automobila.