Kada je vreme za zamenu kočionih diskova i pločica?
Kočioni diskovi i pločice su jako bitni i dobro znamo šta kočnice rade na automobilu, ali kako se to postiže nije toliko očigledno. Danas pričamo o integralnom delu kočionog sistema – kočionim diskovima i pločicama. Saznaćete šta su i kako rade, koje sve vrste kočnica postoje, koliko dugo traju i kako da vam traju duže.
Sadržaj
Diskovi i pločice: Šta su i kako rade?
Da bi se automobil ili vozilo zaustavio potrebno je da se reaguje na inerciju objekta, a to se postiže silom pritiska na diskovima. Pritiskom na papučicu kočnice, pločice pritiskaju kočioni disk, čime se stvara trenje i oslobađa energija u vidu toplote.
Prilikom bilo kog trenja neizbežno dolazi do trošenja, a budući da se ovaj postupak ponavlja X puta na dnevnom, mesečnom i godišnjem nivou, pa ne čudi da se pločice kočione troše i da je neophodna njihova zamena.
Kočioni diskovi su obično izrađeni od čelika ili legura visoke izdržljivosti i montirani su na točkove. Diskovi su dizajnirani da budu otporni na visoke temperature i pritisak koji nastaju tokom zaustavljanja.
Kočione pločice su komponente koje se direktno pritisnuju na diskove kada se aktivira kočioni sistem. One su obložene materijalom koji je otporan na habanje i stvoren da proizvodi efikasno trenje protiv kočionih diskova.
Na koliko je potrebna zamena diskova i pločica na autu?
Jako je teško odgovoriti na ovo pitanje, jer ne postoji definitivan odgovor i trošenje kočnica će zavisiti od više faktora:
- Vrste diskova i pločica
- Stila vožnje
- Samog automobila i njegovih kočnica
Pločice se troše prilikom svakog kočenja. Ako se automobil vozi po stani-kreni uslovima, brže će se trošiti. Veličina i težina vozila takođe utiče na trošenje, kao i vožnja po neravnom terenu, vuča tereta i sl.
Teško je reći koliko će set kočnica trajati na bilo kom automobilu, imajući u vidu razlike u stilovima i načina vožnje.
Automobili koji se voze prvenstveno po auto-putu mogu nagurati i preko 100.000 kilometara pre nego što je potrebna zamena kočnica. Dok za veliki SUV vožen u gradu, nije neuobičajeno da se prednje pločice kočione istroše već pre 50.000 km.
Koliko traju u proseku?
Ako biste morali da odaberete prosečnu kilometražu u kojoj je verovatno potrebna zamena kočnica, to bi bilo između 80 i 100 hiljada kilometara, dok se menjaju kočioni diskovi u proseku duplo manje od pločica. Treba napomenuti da prednji diskovi točka traju kraće od zadnjih.
Kako da prepoznate istrošene kočione diskove i pločice?
Auto će vam sam reći
Automobili koji su opremljeni senzorima prepoznaju kada se pločice istroše. Pojaviće vam se signalizacija na komandnoj tabli ako se makar jedna pločica istroši. Naravno, nemaju svi automobili senzore.
Kočnice bi trebalo da se pregledaju tokom malog servisa, pa ako vaš automobil nije opremljen senzorima, upozorenje bi trebalo da dođe na vreme.
Kočnice će vrisnuti
U slučaju da se kočioni materijal istroši u potpunosti, čelična opruga će doći u kontakt sa diskom, a rezultat toga će biti jak zvuk uzrokovan struganjem opruge po disku. U tom slučaju je potrebna hitna zamena kočnica.
Duboki Urezima ili Pukotine na Kočionim Diskovima
Vizuelni pregled kočionih diskova može otkriti duboke ureze, pukotine ili druge vidljive znake oštećenja. Ovi defekti mogu uticati na efikasnost kočenja i predstavljaju jasan znak da je potrebna zamena.Minimalna debljina kočionog diska varira i zavisi od specifikacija proizvođača. U opštem slučaju, minimalna debljina kočionog diska može se kretati od oko 20 mm do 30 mm za putnička vozila, ali je važno napomenuti da ove vrednosti mogu značajno varirati. Na primer, sportski automobili sa većim performansama mogu imati drugačije zahteve u pogledu debljine diskova zbog većeg stresa na kočioni sistem tokom intenzivne upotrebe.
Vizuelna provera
Moguće je proveriti okom da li su pločice istrošene. Trebalo bi da pločice budu vidljive kroz spice točkova. Ako vidite da ima makar tri milimetara materijala, nema potrebe za intervenisanjem.
Ova metoda nije najbolja, jer se kočioni materijal može jednako trošiti, što ne možete videti dok ne skinete pločice. Čest znak nejednakog trošenja je vibracija pedale kočnice.
Koje tipove diskova i pločica možete da sretnete?
Izbor prave vrste kočionih diskova zavisi od tipa vozila, uslova vožnje i ličnih preferencija vozača. Bez obzira na tip, redovno održavanje i inspekcija kočionih diskova su ključni za očuvanje sigurnosti i performansi vozila. Razumevanje različitih tipova kočionih diskova i njihovih karakteristika može pomoći vozačima da donesu informisane odluke o održavanju i nadogradnji sistema za kočenje.
Vrste kočionih pločica
Postoje različite vrste pločica, razlikuju se po materijalima i performansama.
- Organske
Organske pločice su napravljene radi očuvanja životne sredine. Nisu agresivne na diskovima, ali se brže troše. Ne proizvode mnogo buke prilikom kočenja i ne treba im mnogo toplote da bi generisale trenje.
Zbog slabije zaustavne moći, naročito u vlažnim uslovima, najbolje su za manje automobile i lagan stil vožnje.
- Polu-metalne
Polu metalne kočione pločice su najčešće upotrebljavan tip pločica. Sastoje se od metalnog dela (čelik, gvožđe, bakar), tipično 30 do 60% i kompozitnog materijala. Imaju dobre performanse u gotovo svim vremenskim uslovima i pružaju čvrst osećaj zaustavljanja. Polu metalne pločice izdržljive i pružaju dobre performanse, nije retkost da ostavljaju dosta prašine, troše diskove i bučnije su.
- Keramičke
Izrađuju se od gustog keramičkog materijala i vlakana bakra. Ostavljaju manje prašine od polu-metalnih, a sama prašina je finija i ne lepi se za točkove.
Iako je cena ovih kočnica skuplja, keramičke pločice mogu biti dobar izbor za svakodnevnu vožnju. Ali se ne preporučuju za vozila pod teretom ili trke, jer zadržavaju toplotu i prenose je više na disk kočioni prednji koji mogu da prokuvaju kočionu tečnost. Ne pružaju dovoljno kočione snage po hladnom veoma hladnom vremenu.
- Karbonske
Iako većina smrtnika nikada neće iskusiti snagu karbonskih kočnica u automobilu, korisno je znati da one postoje. Karbonske kočnice se koriste u trkačkim vozilima.
Razlog su temperature. Pri kočenju na velikim brzinama dolazi do stvaranja veoma visokih temperatura. Ne samo da dobro podnose visoke temperature, već ne mogu da funkcionišu pravilno ako nisu zagrejane. Zato ćete često videti vozače F1 kako naglo koče da bi zagrejali kočnice.
Postoje i karbonsko keramičke kočnice, koje se ugrađuju u sportskim i superautomobilima.
Kočioni diskovi prednji par 1.0-1.5 Toyota Echo Platz Vios Yaris 04-08 TEXTAR
Kočioni diskovi prednji par 1.0/1.2/1.4D CITROEN C1 PEUGEOT 107 108 TOYOTA AYGO 05-19 TRW
Kočioni diskovi prednji par AUDI 80 B1 B2 B3 COUPE B2 SEAT CORDOBA 75-09 ATE
Kočioni diskovi prednji par 3.2D/3.8 MITSUBISHI PAJERO IV 06-19 TRW
Najčešći tipovi kočionih diskova
Postoji nekoliko tipova diskova, dizajniranih da zadovolje različite potrebe i uslove vožnje. Pokušacemo razmotriti najčešće tipove kočionih diskova, njihove karakteristike i primene.
- Ventilirani Kočioni Diskovi
Ventilirani kočioni diskovi su među najčešće korišćenim tipovima diskova u putničkim vozilima. Ovi diskovi imaju unutrašnje kanale koji omogućavaju protok vazduha kroz disk kočioni, što pomaže u hlađenju i smanjenju rizika od pregrevanja. Ventilirani diskovi su idealni za situacije kada se često koriste u uslovima intenzivnog korišćenja kočnica, kao što su gradski automobili ili kamioni koji se često voze na autoputevima.
- Puni (Masivni) Kočioni Diskovi
Puni ili masivni kočioni diskovi su čvrsti diskovi bez ventilacionih kanala. Ovi diskovi su obično jeftiniji u proizvodnji i teži od ventiliranih diskova, ali nisu efikasni u disipaciji toplote, što ih čini podložnijim pregrevanju. Pun disk se često koriste na manjim vozilima i onima koja nisu izložena ekstremnim uslovima kočenja.
- Bušeni Kočioni Diskovi
Bušeni kočioni diskovi imaju rupe koje su ravnomerno raspoređene po površini diska. Ove rupe pomažu u odvođenju toplote, vazduha i prašine od kočionih pločica, poboljšavajući performanse kočenja, posebno u vlažnim uslovima. Bušeni diskovi su popularni među sportskim automobilima i vozilima koja zahtevaju bolje performanse.
- Prorezani Kočioni Diskovi
Prorezani kočioni diskovi imaju ureze koji se protežu od centra do ivice diska. Ovi urezi služe sličnoj svrsi kao i rupe na bušenim diskovima, pomažući u odvođenju toplote, plinova i prašine. Prorezani diskovi nude odlične performanse kočenja, čak i pod ekstremnim uslovima, i često se koriste u trkačkim automobilima i vozilima visokih performansi.
Kako da vam diskovi i pločice traju duže?
Ukoliko primenite ove principe u vožnji, pločiće će vam trajati duže:
- Izbegavajte vožnju velikim brzinama, tj naglo kočenje pri istim
- Osmotrite saobraćaj oko sebe i pokušajte da predvidite potrebu za kočenjem, kako biste pritisnuli pedalu lagano i postepeno, umesto da nagazite svom snagom
- Kočite motorom – ako vidite semafor ili skretanje ispred sebe, umesto da zakočite pri kraju, sklonite stopalo sa gasa i pustite automobil da sam uspori, potom kočite
- Izbacite višak stvari – što je auto ili vozilo teže, pločice će se više trošiti
Novi ili polovni diskovi i pločice?
Štednja kod kupovine delova za auto je moguća, ali ne kada su kočnice u pitanju. Najjeftiniji disk kočioni i pločice ugrožavaju vašu i bezbednost drugih učesnika u saobraćaju. Izbegavajte korišćene jeftine kočione pločice, jer ne verujemo da želite da rizikujete život za 50 evra.
Osim toga, nove i originalne pločice će vam služiti bolje i trajati duže.
Sada kada znate prednosti i nedostatke različitih vrsta kočionih pločica, pogledajte koje su najbolje kočione pločice.
